Еп. ЈОВАН (Велимировић)

 КРСТОВДАН

Беседа говорена у Шапцу 1972. год.

Празник данашњи посвећен је у спомен два проналаска часног Крста Господњег. Први проналаз Часног Крста био је у четвртом веку по Христу при цару Константину.

Мати цара Константина Великог Јелена, желећи да нађе Часни Крст, упутила се у Јерусалим и наредила да се сва Голгота прекопа. На месту где је био начињен многобожачки храм, дубоко у земљи, нађена су три крста. Ни по чему се није  могао познати крст Христов, јер су били једнаки. Тада се царица са патријархом Макаријем помолила Богу, да им открије Крст Христов. По наређењу патријарха довели су једнога тешкога болесника, односно болесну жену, и после молитве стављали су на њу крстове. Чим се жена дотакла Крста Христовога, она је оздравила. Да би се још боље уверили, принели су исти Крст једном мртвацу, кога су у том моменту преносили на гробље, и мртвац је оживео. Тада су се сви убедили, да је тај Крст истински Крст Христов и са великом радошћу су прославили Бога, клањајући се пред Крстом и целивајући га. Због мноштва света није било могуће да сви виде Крст, па је патријарх стао на једно узвишено место, узео у руке Животворни Крст и дигао га високо, а народ је на коленима, гледајући на Крст клицао: ,,Господе помилуј“

Други пут је Крст Христов пронађен три века после овога првога проналаска. Наиме, персијски цар Хозроје, у борби са византијским императором Фоком, успео је завладати Јерусалимом и његовим светињама. Крст Христов је узео и однео у Персију. Пуних 14 година Крст Христов је био у Персији. За све време док је Крст био у Персији дешавала су се чуда, па је народ указивао Крсту велико поштовање. Византијски цар Ираклије успео је да победи Персијанце, да са њима закључи мир и поврати Крст у Јерусалим, одакле је био отет.

Сам цар Ираклије хтео је да лично унесе Крст у Јерусалимски храм. Али Крст је био толико тежак да цар није могао да га дигне са места. Тада му је патријарх, надахнут с неба рекао: ,,О царе! Није овај Крст носио у порфири Цар небески …него као смирени осуђеник на смрт“. Император је схватио примедбу, скинуо са себе сва царска одличија, чак и обућу, и бос је узео Крст са молитвом и смирењем и без сметње унео га у храм.

У спомен ова два проналаска Часнога Крста и установљен је данашњи празник Крстовдан.

Прослављајући Часни крст наша света Црква жели да наш ум и срце окрене Распетоме на Крсту Исусу Христу, односно, да нас подсети на Његову искупитељску жртву на Крсту. Ради нас људи и ради наших грехова, примио је Господ Христос и пљување и батине, и Крст и смрт. У спомен те велике искупитељске жртве установила је Црква на овај дан и строги пост. Овај пост је установила Црква не само ради тога да се данас уздржавамо од извесних јела и пића, него да се уздржавамо од свакога весеља, разонода, шетњи, пијанства и тако даље, јер је све ово неприлично када се сећамо голготске жртве Спаситеља нашега. Цела природа се колебала и дрхтала, изражавајући саосећање Христу на Крсту: Небо се помрачило, земља се тресла, камење се распало, завеса у храму се расцепила на двоје. Но Христос није дошао у свет и није примио Крст ради камења и остале мртве природе, него ради нас људи и ради нашег спасења. Зар сме наше окамењено срце да буде неосетљиво од створенога камења?

После проналаска Животворног Крста Господњег, његови делови су били разнети од верника, поклоника и хаџија по свему свету ради чувања и поштовања. И по нашим светињама налазе се делови Часнога Крста, које су наши поклоници доносили из Јерусалима или из других светих места.

Прилазећи данас светом Крсту и целивајући га нашим недостојним уснама, узнесимо наш ум и срце ка Спаситељу нашем Исусу Христу, који се ради нас и ради нашега спасења дао разапети на Крсту, кога је оквасио својом божанском крвљу, и свом душом, са великом побожношћу узвикнемо: Господе, који си се разапео на Крсту, спаси нас као благ и човекољубац.  АМИН.