ТРИ ПОУКЕ

Pouka pastira, o molitvi

ШТА БОГА ПОРУЧУЈЕ?

 

Убрзо после братовљевљевог рођења, мала Сара поче молити родитеље да је оставе саму са бебом, да је нешто упита. Мислећи да се ради о уобичајеној дечјој љубомори, родитељи су страховали да девојчица жели да напакости новорођенчету и нису пристајали на њену молбу. Међутим, Сара ничим није показивала зловољу према новопридошлом брату. Напротив била је врло пажљива и нежна брема њему. Видећи то, родитељи на крају попустише.

Сва усхићена од радости, девојчица је ушла у братову собу. Родитељи, за сваки случај, провиривали су кроз одшкринута врата шта ће се догодити. Сара полако на прстима приђе братовом кревецу, нежно и пажљиво, да га не пробуди, прислони свој образ уз његов и тихо упита:

– Бебо, реци ми шта Бога поручује? Почињем да заборављам.

 

            КАКО ЈЕ НАСТАО ДУВАН?

           

            Путовао светац зими кроз шуму и наједанпут угледа поред пута смрзнуту змију. Сажали се свети Божји човек, па узе змију и стаде је грејати топлим рукама и својим дахом, док се не поврати у живот. Кад змија оживе, палацну језиком и уједе га за руку.

– Зашто ме уједе, када ти спасох живот? – упита увређено Светац.

– Зато, да осетиш како је болна и отровна неблагодарност за учињено добро – узврати змија.

Исиса Светац отров из руке и пљуну у траву крај пута. Из пљувачке на том месту ниче биљка, која има благост свеца и отров змије.

Ту биљку људи назваше дуван.

           

            НЕ ОСУЂУЈ БРАТА СВОГА!

           

Два монаха на ходочашћу стигоше до газа неке реке. Тамо затекоше девојку у доњем рубљу, која очито није знала шта да ради, пошто је вода била дубока а она није желела да покваси своју нову одећу. Без икакве буке, један од монаха упрти је на леђа, пренесе преко воде и спусти на другу обалу.

            Девојка смерно заблагодари и оде у своје село. Монаси наставише својим путем. Међутим, после један сат, онај други монах поче да приговара:

– Сигурно није добро да монах дотакне жену. То је потпуно у супротности са правилима монашког живота и датим заветима. Како си могао да урадиш тако нешто?

Монах, који је пренео девојку преко реке, корачао је ћутке. Ишао је мирно погнуте главе и шапутао молитве. После дуже паузе примети:

– Оставио сам је поред реке, брате, пре више од једног сата. Зашто је ти још увек носиш?