ШТА БОГА ПОРУЧУЈЕ?
Убрзо после братовљевљевог рођења, мала Сара поче молити родитеље да је оставе саму са бебом, да је нешто упита. Мислећи да се ради о уобичајеној дечјој љубомори, родитељи су страховали да девојчица жели да напакости новорођенчету и нису пристајали на њену молбу. Међутим, Сара ничим није показивала зловољу према новопридошлом брату. Напротив била је врло пажљива и нежна брема њему. Видећи то, родитељи на крају попустише.
Сва усхићена од радости, девојчица је ушла у братову собу. Родитељи, за сваки случај, провиривали су кроз одшкринута врата шта ће се догодити. Сара полако на прстима приђе братовом кревецу, нежно и пажљиво, да га не пробуди, прислони свој образ уз његов и тихо упита:
– Бебо, реци ми шта Бога поручује? Почињем да заборављам.
КАКО ЈЕ НАСТАО ДУВАН?
Путовао светац зими кроз шуму и наједанпут угледа поред пута смрзнуту змију. Сажали се свети Божји човек, па узе змију и стаде је грејати топлим рукама и својим дахом, док се не поврати у живот. Кад змија оживе, палацну језиком и уједе га за руку.
– Зашто ме уједе, када ти спасох живот? – упита увређено Светац.
– Зато, да осетиш како је болна и отровна неблагодарност за учињено добро – узврати змија.
Исиса Светац отров из руке и пљуну у траву крај пута. Из пљувачке на том месту ниче биљка, која има благост свеца и отров змије.
Ту биљку људи назваше дуван.
НЕ ОСУЂУЈ БРАТА СВОГА!
Два монаха на ходочашћу стигоше до газа неке реке. Тамо затекоше девојку у доњем рубљу, која очито није знала шта да ради, пошто је вода била дубока а она није желела да покваси своју нову одећу. Без икакве буке, један од монаха упрти је на леђа, пренесе преко воде и спусти на другу обалу.
Девојка смерно заблагодари и оде у своје село. Монаси наставише својим путем. Међутим, после један сат, онај други монах поче да приговара:
– Сигурно није добро да монах дотакне жену. То је потпуно у супротности са правилима монашког живота и датим заветима. Како си могао да урадиш тако нешто?
Монах, који је пренео девојку преко реке, корачао је ћутке. Ишао је мирно погнуте главе и шапутао молитве. После дуже паузе примети:
– Оставио сам је поред реке, брате, пре више од једног сата. Зашто је ти још увек носиш?
