О нама

Први број часописа ГЛАС ЦРКВЕ изашао је септембра месеца 1923. године, са Благословом епископа Шабачко-ваљевског Михаила Урошевића. Излазио је месечно са мањим прекидима све до почетка рата 1941. године. Ратни вихор угасио је овај лист, као и бројна друга црквена гласила.

На епархијском братском састанку у Шапцу 1983. године, покренута је иницијатива од стране свештенства, да се обнови угашени часопис. Прихваћен је предлог да то буде лист свештенства подручне епархије. Формиран је одбор који ће припремити предлог концепцију и профил листа и предложити уређивачки одбор до годишњег епархијског братског састанка наредне 1984. године.

На братском састанку шабачког дела епархије у Прњавору и ваљевског у Осечини, у месецу октобру 1984. године,, донета је једногласна одлука од стране 200 свештеника да се коначно почне са штампањем часописа ГЛАС ЦРКВЕ. Изабран је Уређивачки одбор. За главног и одговорног уредника изабран је протођакон Љубомир Ранковић. Одлучено је да до краја године, у месецу, децембру изађе први – божићни број часописа.

Часопис је, са благословом епископа шабачко-ваљевског Јована Велимировића, изашао у одређено време и одлично је прихваћен, не само у Епархији, већ широм наше цркве у отаџбини и дијаспори. Први број штампан је у тиражу од 2000 примерака.

У листу су сарађивали први људи и најзначајнија имена српске културе – академици, књижевници, песници, историчари и научници из разних области са простора целе Југославије и иностранства. Већ 1988. године, часопис је достигао тираж од 150.000 примерака и постао један од најпопуларнијих српских листова.

Поред часописа, покренута је богата издавачка делатност. Са царском лавром, манастиром Хиландаром покренуто је штампање едиције најпознатијих дела Владике Николаја. Штампана су капитална дела домаће и светске књижевности. За комплет сабраних дела Достојевског у 35 књига, ГЛАС ЦРКВЕ је добио највеће признање међународног сајма књига у Београду, награду за Издавачки подухват 1995. године. Већ наредне, 1996, награђен је престижном наградом Лаза Костић на Новосадском годишњем салону књиге у Новом Саду, за комплет од 25. књига сабраних дела Владике Николаја Велимировића.

Штампана су дела познатих српских писаца: Матије Бећковића, Владете Јеротића, Вука Драшковића, Милана Комненића… Уочи 600-годишњице Косовске битке изашле су четири касете патриотских песама које су потукле све рекорде југословенске дискографије. Албум песама Нико нема што Србин имаде, изашао је у неколико милиона примерака. Сва поменута издања пратиле су бројне промоције широм земље, уз огромно присуство народа који се будио, крајем осамдесетих и почетком деведесетих, из вишедеценијске духовне и националне летаргије.

Са благословом епископа шабачко-ваљевског Лаврентија покренут је у октобру 1996. године, радио ГЛАС ЦРКВЕ, први православни црквени радио у словенском свету од Цетиња до Владивостока. Радио је емитовао програм из три умрежена студија: Ваљеву, Шапцу и Београду – преко шест предајника: на Церу, Маљену, Фрушкој Гори, Љубићу, Гочу и са Теразија у Београду. За кратко време постао је најслушанија и најомиљенија радио станица на територији Србије и Републике Српске.

Поред вишеструке мисионарске и медијске делатности, Глас Цркве је изградио два репрезентативна мисионарска центра. Један у Ваљеву по пројекту Архитекте Проф. др Пеђе Ристића и други у Шапцу, у централном градском језгру, где је данас седиште ове издавачке куће.

Поводом предстојећих значајних јубилеја – 100-годишњице оснивања и 40-годишњице обнове часописа ГЛАС ЦРКВЕ, који ће бити свечано обележени 2023 . године, у припреми је репрезентативна и опсежна Монографија, која ће бити писани докуменат о импресивном подухвату и подвигу ове издавачке куће, у преломним и бурним временима новије српске црквене и националне историје, из које је изашло преко десетину милиона књига, комплета брошура, радио емисија, духовних вечери, предавања, и промоција, што је у знатној мери помогло у духовној обнови и верско-моралном препороду сроског православног народа у отаџбини и расејању на свим континентима.