„ОЧИ КОЈЕ СУ БОГА ВИДЕЛЕ“

Порта Шабачке цркве, у суботу 11.9. на велики хришћански празник Усековање, била је место великог сабрања у славу Светог Владике Николаја Велимировића.

Ове године навршило се 140 год. од рођења, 65 год. од упокојења, 30 год. од преноса светих моштију Владике Николаја и 110 година од када је, баш на овај велики празник, упркос забрани да то чини, у Цркви светих апостола Петра и Павла, храбро и достојанствено изговорио своју чувену беседу „О Јовану и Иродијади“.
“ …Хвала вам што смо се сабрали како бисмо принели скромно уздарје Ономе ко нас је несебично даривао, Ономе ко то и данас чини, и који ће то чинити у потоњим временима, на радост бројних поколења која ће стасавати на Његовој речи“- део је обраћања ауторке драмског програма „ОЧИ КОЈЕ СУ БОГА ВИДЕЛЕ“, проф.Александре Павловић.
У својој уводној речи проф. Павловић је истакла да, упркос чињеници да међу присутнима има оних који су позванији од ње да говоре о животу и стваралаштву Николаја Велимировића, .Ели да укаже на дивне речи које су записале две изузетне жене које су имале ту Вишњу срећу да упознају овог духовног горостаса- Ребеке Вест и Исидоре Секулић.
“ Велика дела настају када дух раскива истине, а уметник закива лепоте“- записала је Исидора Секулић у својој збирци есеја „Сусрети“.
Да би истина била преточена у лепоту, неопходна је љубав. Владика Николај ју је имао за све и свакога. Сав саткан од љубави, оставио нам је у аманет бројне мудрости, поуке, путоказе…
Своје обраћање присутнима, Александра Павловић је завршила речима:
„Очи које су Бога виделе у тамници логора Дахау, и сада мотре на нас.
Ако би нам Свети Владика Николај у овом тренутку  желео нешто поручити, верујем да би то било: НЕ БОЈ СЕ, САМО ВЕРУЈ!
Ако би нас што желео упитати, сигурна сам да би нам се обратио речима: ГОРИ ЛИ ЈОШ КАНДИЛО ВЕРЕ У ДУШИ ТВОЈОЈ, СРБИНЕ, БРАТЕ-
Уследио је драмски програм који је ауторка припремила  са својим бившим ученицима и својим кћерима.
У препуној порти Шабачке цркве -аплаузи уздаси, сузе.
Небеско вече које нас подсећа да у кандило вере, уље морамо непрекидно доливати.