Пронађено ново дело Владике Николаја

У овој 2121. благословеној години Господњој, када обележавамо трогодишњи јубилеј великог лелићског и српског светитеља Владике Николаја Велимировића (140 година од рођења, 65 од упокојења и 30 од преноса светих моштију из Америке у Србију), у огромној књижевној и духовној заоставштини овог великог православног мислиоца и духовника, која је расута широм света, пронађена је  једна, до сада непозната, поема: Свечовекова песма месецу. Песма је написана пре 100 година, када је Владика боравио у Енглеској у националној мисији у току Првог светског рата. И у том периоду Владика је неуморно писао и стварао. Објављивао је своја славна дела, студије, есеје, трактате и расправе на енглеском језику. Из тог времена су позната дела: Душа Србије, Србија у светлости и мраку, Духовни препород Европе, Агонија цркве… Тад почиње да пише и своје најславније дело раног периода – Речи о Свечовеку, које српска и светска књиживна критика убраја у најрепрезентативније дело православног експресионизма. Објављује га у наставцима у најелитнијем лондонском и светском књижевном часопису New Age (Њу Ејџ). Захваљујући томе, идеја Свечовека заокупља светску пажњу. Философски кружок у Хелсинкију, са Владичином дозволом, текстове преводи на фински и руски језик, и целу једну годину интензивно се бави проучавањем философије Свечовека. По повратку у земљу Николај текстове преводи на српски језик и убјављује у целини као књигу – Речи о Свечовеку. Књига је у кратком року доживела неколико издања, што сведочи да је Србија држала корак са светском културном елитом.

Бавећи се темом Свечовека и полемишући са великим немачким песником философије Фридрихом Ничеом, творцем идеје Натчовека, Владика је написао и поменуту поему. На светском скупу шекспиролога у Лондону, поводом 300-годишњице Шекспирове смрти, Николај говори своју чувену беседу о Шекспиру пред светском књижевном и културном елитом тога времена, међу којом је било неколико нобеловаца: Ромен Ролан, Анри Бергсон, Хенрик Сјенкјевич, Рабиндранат Тагоре… Свечовекова песма месецу писана је у шекспировском маниру и жанру и потпуно  је атипична у односу на остале бројне Владичине песме. Због тога има изузетну вредност и значај за проучавање Владичиног старалачког опуса. Глас Цркве увелико завршава припреме за оснивање Института и Катедре за проучавање Владичиног стваралаштава. Ова поема ће, свакако, допринети свестранијем сагледавању Владичиног поетског, књижевног и философског генија.