СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

Велики јубилеј

Ове године, одлуком Светог Архијерејског Сабора и са благословом Епископа шабачког Господина Лаврентија, обележавамо трогодишњи јубилеј Светог Владике Николаја Српског:

140-годишњицу рођења (1881-2021)
65-годишњицу упокојења (1956-2021)
30-годишњицу преноса моштију (1991-2021)

СВЕЧАНОСТ У ЛЕЛИЋУ

Из манастира Жиче, свете мошти Светог Владике Николаја, уз свечану пратњу свих српских архијереја на челу са Патријархом Павлом, пренете су у Владичино родно место Лелић 12. маја 1991. године, и положене у његову задужбину, која је убрзо претворена у манастир.

На светој литургији коју је у Лелићу служио Патријарх Павле са свим архијерејима Српске цркве, бројним свештенством и монаштвом, окупило се преко 30.000 људи. били су присутни бројни представници политичког, јавног и културног живота.

Беседа Владике Лаврентија

На светој Литургији, о Владици Николају говорио је Владика Лаврентије, који је као епископ западноевропски сабрао и штампао сва Владичина дела и највише допринео да се добије одобрење државе да се Владичине мошти пренесу из Америке у Србију. Изражавајући радост због овог великог догађаја за цео српски народ, он се непрегледној маси окупљеног народа обратио речима:

„Ко се сме, браћо и сестре, усудити да проповеда пред највећим проповедником у новијој историји православља? Ко сме отворити уста да поучава у присуству аутора бесмртних дела? Ипак, верујем да ми велики Владика неће замерити на недораслости и на муцавости…

Владика Николај нам долази кад нам је најпотребнији, кад нам се вера највише истанчала, кад су нам љубав и слога охладнели. Долази да нас окрепи, да нас оснажи, да нас сложи и обожи. Од сада, када ће и телесно бити присутан међу нама овде, његове мошти биће апотека духовних лекова српском народу, биће извор снаге наше моралне. Биће и треба да буде место на коме ће се завађени мирити, један другоме праштати, а охладнела срца загревати љубављу, вером и топлином небеском…

Браћо и сестре!

Ево нама Владике овде. Он ће нас и убудуће поучавати. Не стидим се рећи пред Патријархом Српским и пред свима архијерејима Српске цркве да је Владика и после рата својим делима проповедао више него сви ми живи архијереји Српске цркве и спасао милионе и милионе душа. Он ће од сада чинити то још и више.

Нека Господ Бог дарује свима нама, да долазак Владичин буде за спасење наших душа, на помоћ да се збратимимо, да не заборавимо његове мудре савете, његову жртву коју је чинио да би своме роду помогао.

Владико буди међу нама као свој међу својима. Опрости што смо те вређали“.

После Свете Литургије и богослужбеног дела, поподне је у пространој црквеној порти одржана, тим поводом, пригодна духовна академија на којој су говорили најугледнији српски духовници и интелектуалци: Матија Бећковић, Никола Милошевић, Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић, Вук Драшковић, Милан Комненић, Данко Поповић и други.

Ново српско светилиште

 Свечаност у Лелићу пропраћена је великом медијском пажњом. Државна телевизија РТС, директно је преносила Свету Литургију. Пренос Владичиних моштију у земљу многи Срби су доживели као знамење доласка новог времена и почетак повратка многих расутих и расејаних српских гробова и почетак националног помирења.

Доласком Владичиних моштију, Лелић постаје ново српско светилиште. Хиљаде и хиљаде поклоника почињу долазити у Лелић да се поклоне и целивају свете мошти. Народ му се моли као светитељу. Многи код његовог кивота доживљавају пуноћу радости живота у Цркви Божјој и почетак остварења Царства Божјег овде на земљи. Многи, опет, налазе помоћи и исцељења физичким и духовним недаћама и болестима.

Божје село Лелић, како га је Владика Николај називао, постаје место ходочашћа верујућег народа Србије и целог света. У духу древне хришћанске традиције, почиње да се ствара и негује култ Светитеља, а сећања и успомене на његов богоугодни живот и дело, полажу се у предањске ризнице Православне Цркве.

Чича се није преварио

Велике заслуге за повратак моштију у земљу, поред Владике Лаврентија, припадају синовцу Владике Николаја Тиосаву Велимировићу. Наиме, када је Владика Лаврентије поднео молбу надлежним државним органима за пренос моштију, једна добронамерна службеница га је посаветовала да би процедура за добијање дозволе била знатно краћа, ако би то затражио неко од Владичиних сродника. Николај је још увек сматран државним непријатељем и ако би Црква тражила пренос о томе би морали да одлучују највиши државни и политички органи. Овако, кад неко од родбине затражи, то се може сматрати приватном породичном ствари и процедура је доста једноставнија и краћа.

Владика Лаврентије је замолио Тиосава, који је био одличан правник, судија и председник Вишег привредног суда Србије, да он поднесе захтев. Он је то са радошћу прихватио и дозвола је брзо добијена. Тако се Тиосав као најближи сродник, веома активно укључио и ангажовао око припрема за пренос и дочек моштију, нарочито око свечаности у Лелићу.

Уочи доласка моштију 11. маја увече, када је све било спремно, Тиосав је у поверењу испричао Владици Лаврентију следеће:

„Мој Чича (тако је Тиосав звао свог стрица) Владика Николај, кога сам ја необично много волео и који ми је у животу доста помогао, био је прилично незадовољан и љут на мене због припадности комунистичком покрету и због мојих левичарских уверења. Рекао ми је да због таквих као што сам ја и моји „другови“, Срби ће дуго живети у ропству и мраку, и кад се он једнога дана врати у Отаџбину да га жив нећу дочекати, јер то не заслужујем. Али ето, превари се Чича и не испуни се његово пророчанство“.

Тиосав је ту ноћ остао са својом супругом Драгом у својој кући у Лелићу а Владика Лаврентије отишао у Шабац. Кад је ујутру Владика Лаврентије дошао у Лелић, угледао је Драгу сву у црнини. Изненађен, упитао је шта се десило? Драга му је испричала да се Тиосав пред зору у сну упокојио.

Живо сећање на овај необични догађај још увек траје у народу ваљевског краја. Свако га тумачи на свој начин и из њега извлачи одређене поуке.

(У сутрашњем наставку: Беседе на свечаној академији у Лелићу, угледних српских духовника и интелектуалаца: Митрополита Амфилохија, академика Матије Бећковића, академика Николе Милошевића…