ТАЈНА КРСТА

ТАЈНА КРСТА

Тајна часнога крста већ је цела уписана у тајну Богочовековог оваплоћења. То је тако већ по томе, што су све тајне царства небеског откривене и остварене у Христу. Једна јединствена велика и трепетна тајна спасења. Ова тајна над тајнама све их обухвата и сједињује као што организам везује све делове у свејединство. Од богорођења, преко распећа и васкрсења, до вазнесења – све је надумна тајна, све из живота Спасовог: Сваки покрет његовог безгрешног тела и његове пресвете душе, сваки трептај свевидног ока и откуцај пречистог срца, уздах и осмех, свака реч и сваки чин.

У тајни крста су, као никад нигде, сплетени Бог и човек, блаженство и агонија, вечност и смрт, победа и пораз, светлост и тварна тама, ликовање и плач, сви екстреми и све супротности, чудно жариште и родиште свих чуда хришћанских, необичне наћве Небеснога Хлеба. Због тога свети оци стоје удивљено пред светом тајном Часнога Крста приклоњене главе и срца, јер крстоваскрсни парадокс открива сву тајну неба и земље, врховну и суштинску тајну.

Божанствени апостол Павле није само Св. Григорију Ниском, већ свима њима, светитељима богословске мисли, указао на крст да би се могло „са свима светима” разумети шта је ширина и дужина, дубина и висина, тј. шта је Христос (Еф. 3, 18-19). Исти он, Григорије Ниски, назива крст „крстом богословом”. Златоустоме је крст „извор безбројних добара, избавитељ васељене, основа света, свето тело Господа образовано Духом Светим”. Где је часни крст ту је и цели Богочовек. То је суштина богословља Св. Атанасија Великог: „Спасење је свету крст од Сина”. Св. Кирил Александријски додаје: Господ Христос је раширио руке на крсту да би обухватио крајеве васељене. „Христово оваплоћење је друго стварање мене човека… Крст је победни знак”, допуњује Св. Григорије Назијанзин. Многим светим оцима крст је „неизрецива благодат”. „Крст је осветио васељену“, дословно вели Св. Јефрем Сирин. „Силом крста ми смо охристовљени, крст нас је обукао у ипостасну Божју Премудрост и Силу”, у Христа, тако исповеда Св. Јован Дамаскин. Збирајући вишевековну жетву светоотачке мисли о крсту, Св. Симеон Нови Богослов види јасно да ми постајемо „богови по благодати” у крсном пресеку жртве Господње. Крст је главни жртвеник ове жртве. Григорију Палами крст је Спаситељев целокупни домострој спасења. Најзад да споменемо овде опет Св. Јована Дамаскина који у сваком Христовом чину и свакој тајни види нешто божанствено, тајанствено и чудесно, али изнад свега стоји као величанствена синтеза тајна часнога крста, јер је „све извршено крстом”.

Са појавом часнога крста у историји света и човека наступила је општа и коренита измена. Са становишта људског, ова се измена приказује као најдубља и најоштрија револуција. Свакако вечним планом Вечнога предвиђења. Све се тајном крста мења, па и логика. Зато на почетку еванђеља часнога крста, стоји еванђеље метаније, преумљења, измене целога ума и умовања човековог. Са тајном оваплоћења, истовремено тајном часнога крста, све је преумљеном уму јасно, уму христозарном и христоносном. Јер ступа на снагу „ум Христов”, логика Богочовека, логика Логоса, логика часнога крста. Као што се негдашњи крст као „дрво срама” претвара у часни крст тако се „мудрост овога света” замењује „лудошћу у Господу”. Зато, опет по речи апостола Павла, проповед о „распетоме Христу” јесте „Јеврејима саблазан, а „Грцима безумље” (I Кор. 1,23). Св. Јован Златоуст вели: „Јер пошто у мудрости Божјој свет није познао Бога мудрошћу, то се појавио крст”, мудрост коју назива „унутрашњом мудрошћу” насупрот „спољашње мудрости”. У аспекту логике крста распети Христос је Божја сила и Божја премудрост.

Сва символика крста није нешто украсно, наговештајно, него видљиво невидљивога, појава суштине. Свети Јефрем Сирин пише: „Крст је васкрсење мртвих. Крст је узданица хришћанима. Крст је палица хромима. Крст је утеха беднима. Крст је узда богатима, обарање гордих. Крст је застава победе над демонима, васпитач младима. Крст је нада очајницима, заштита опкољенима. Крст отац јаднима, саветник праведнима, утеха тужнима, чувар деци, слава људима, венац старима. Крст је светлост онима што седе у тами, величанство царевима, философија варварима, слобода робовима, мудрост неукима. Крст је проповед пророка, сапутник апостола, похвала мученика. Крст је чедност девојкама, радост веселницима. Крст је темељ цркве, тврђава васељене”. Свети Јован Златоусти вели: „Све што се односи на нас обавља се помоћу крста. Је ли потребно добити препород, јавља се крст. Је ли потребно бити отхрањен оном тајанственом храном (причешћем), или бити рукоположен у неки црквени чин, или учинити ма шта друго, свуда иступа симбол наше победе“.

Зато часни крст са великим поштовањем и дубоком побожношћу стављамо и по кућама и по зидовима и на вратима и на челу и у души. Он је знак нашег спасења и свеопште слободе и доказ страдања и васкрсења нашег Господа који нам у јеванђељу поручује: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој, и иде за мном“ (Мк. 8, 34). И тако, сваки човек кроз цео живот од рођења до смрти, са мање или више напора и посртања, подвига и жртве, вољно или невољно носи крст свој. Јер по речима ловћенског тајновидца и крстоносца:

„Крст носити нама је суђено!“