Златни ореол ваљевске Гимназије

Valjevska Gimnazija, Nikola Velimirovic, Glas Crkve

Ваљевски гимназијалац – Никола Велимировић

 

         Обележавање великог јубилеја Ваљевске гимназије, 150-годишњица од оснивања (1870-2020), због пандемије короне продужен је и на 2121. годину. Уредник „Гласа Цркве“ протођакон др Љубомир Ранковић, по позиву, узео је учешћа у обележавању овог значајног догађаја српске просвете. Као познавалац живота и рада бившег ваљевског гимназијалца Светог Владике Николаја, прихватио се да крајем ове године одржи предавање о великом Владици и напише краћи есеј за Споменицу о значајним ваљевским гимназијалцима, коју ће ова школа приредити у спомен својих великих ђака.

Тим поводом, протођакон Ранковић упутио је Одбору за обележавање јубилеја синопсис свога предавања и текста који ће припремити за Споменицу. Текст у целости гласи:

„Краћи есеј под насловом „Златни ореол Ваљевске гимназије“, има за циљ да истакне изузетну особеност Ваљевске гимназије истицањем чињенице да се у ђачкој клупи, поред великих њених ученика који су се остварили у свим значајним областима људског стваралаштва, школовао и један светитељ.

         Велики руски философ Николај Берђајев, усмерио је своја размишљања на привидни сукоб између стваралаштва и светости: Министар, генерал, професор и епископ су носиоци симбола, функција, док је светитељ сама стварност.

         Светитељ је просветитељ. У самим темељима просвете, положено је светитељство као носилац светости и Светлости, сходно Христовим речима: Ја сам Светлост свету. Ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати светлост живота (Јн. 8, 12). Славни научник Михаило Пупин, први је Владику Николаја упоредио са Светим Савом, првим српским Просветитељем. По завршетку Првог светског рата, Председнику српске владе Николи Пашићу писао је: Оно што је у средњем веку учинио за Србију Свети Сава, то је у наше дане учинио Владика Николај.

         Светитељство поседује вечну и васељенску димензију. Николај је био космополита, врсни полиглота и грађанин света. Подједнако омиљен на Истоку и Западу. Сарађивао је и пријатељевао са првим личностима своје епохе. На његов позив, Београд је 1926. године, посетио индијски мудрац и песник Рабиндранат Тагоре, највећа планетарна харизма последњих векова. Николај је био близак са америчким председником Вилсоном и енглеским краљем Џорџом V.

         Николајево рано књижевно стваралаштво, није оставило равнодушним „великог инквизитора“ српске књижевне критике Јована Скерлића. Иако ригидан према свему религиозном, у приказу Религије Његошеве признао је без устезања: Млади професор богословије Николај Велимировић, ништа мање није интересантан од самог цетињског Владике. Иво Андрић у знаменитом есеју – Његош као трагични јунак косовске мисли, посведочио је: Николај Велимировић, у својој књизи Религија Његошева, утврдио је са великом слободом духа и завидном ерудицијом сву сложеност мисаоног света Његошевог… О Николајевом делу ређале су се похвале српских књижевних стваралаца и критичара: Бранка Лазаревића, исидоре Секулић, Григорија Божовића, Слободана Јовановића, Предрага Палавестре, Дејана Медаковића, Матије Бећковића…

         Престижни светски универзитети у Лондону, Глазгову и Њујорку, доделили су му почасне докторате. Угледна друштва и институције англосаксонског света почаствовали су га бројним златним одличјима. Поводом његове смрти Амерички Конгрес изгласао је Резолуцију, којом је упутио саучешће српском народу поводом губитка: највећег сина српског народа, нашег достојног савезника у два светска рата и духовног вође српског народа у Југославији.

Ипак највеће признање доделио му је његов народ који га је још за живота поштовао и славио као светитеља. Његов светитељски култ проширио се широм православног Истока. Коначно, Свети архијерејски сабор СПЦ, уписао га је у календар светих 2003. године. За његов празник одређен је 3. мај, датум када је кивот са његовим светим моштима пренет из Америке у Србију.

Светитељ Николај и његово дело велики је духовни и културни капитал српског народа и хришћанског света. Школовањем у Ваљевској гимназији ударени су чврсти темељи овог генијалног ствараоца и светитеља, на којима је кроз живот градио своје колосално дело.

Први златни листићи Николајевог светитељског ореола, ковани су у ђачким клупама Ваљевске гимназије.

Ваљевска гимназија је Alma mater светитеља Николаја Велимировића.

 

Шабац, на Велику Госпојину
др Љубомир Ранковић, протођакон
28. августа 2021. Године.